6.12.06

Расподела светског богатства

Уједињене нације су објавиле резултате истраживања о расподели светског богатства (The World Distribution of Household Wealth) које претендује да буде најутемељенија до сада. У извештају је богатство дефинисано као вредност капитала коју поседује одрасло лице, а рађен је на основу резултата из 2000. године. Није небитно да је вредност богатства изражена у доларима. Подаци су приказани и за домаћинства, на крају текста налазе се табеле са подацима за појединачне земље.

Уколико је веровати овом истраживању, половина људи на кугли земаљској поседује више од 2161 долара. Десетина поседује више од 61 хиљаде, а стотина становништва више од 500 хиљада долара. Ова стотина броји 37 милиона (одраслих) становника Земље.

Резултати постану занимљивији када се прикаже поређење процента имућног становништва и светског богатства које поседује:

Проценат најимућнијих10%5%2%1%
Проценат светског богатства85%71%51%40%


Из тога аутори долазе до закључка да је разлика између најбогатијих и најсиромашнијих 13000 (тринаест хиљада) пута.

Постојећи подаци кажу да је домаћинство најсиромашније у Индији и да поседује 1100 долара, а најимућније у САД-у и да поседује 144 хиљаде долара. Уколико приметите да то није 13 хиљада пута више, треба рећи да је расподела богатства на нивоу земље неравномерна па ипак долази до усредњавања и код богатијих земаља, али и да се у закључку напомиње да недостају подаци из већег дела Латинске Америке, Азије и Африке...

Labels: ,

1 Comments:

At 10:38, Anonymous Anonymous said...

Ima u tom racunu jedna mana a to je da su bogatstvo mjerili novcem. Vjerovatno bi bilo realnije da tu ukljuce zemlju, nekretnine. Milion dolara danas moze da mi kupi kucu na moru a vec sutra mozda samo dnevne novine. Kuca na moru je i sutra kuca na moru, bez obzira da li danas vrijedi milion dolara u Kaliforniji ili svega 50000 dolara u Mozambiku (pogadjam). Realnije su studije koje kao reference uzimaju standard zivota. Mada opet, i one su subjektivne, jer standard moze da se odredi samo ako znamo sa je covjeku bitno a sta nije. Recimo za nekoga je visok standard da se vozi kolima, a za nekoga upravo da se ne vozi kolima. Znaci sve se svodi na happiness index.

N.

 

Post a Comment

<< Home