Зли дуси

Из интервјуа Политици шездесеттрогодишњег пољског песника Адама Загајевског (АЗ):

- Одрастали сте у тврдом комунизму, а зреле године живите у транзицији, односно капитализму. Огромне промене за један живот, а за песника и есејисту као Ви, мноштво идеја…

АЗ: ... Једна од најважнијих ствари за мене сада јесте одбрана маште ... У комунизму је акценат стављан на одбрану истине. У ситуацији, пак, када друштво прелази у капитализам испоставља се да треба бранити мање ухватљиве ствари као што је духовни живот, као што је машта.

...

- Да ли се тоталитарни комунизам и тоталитарни капитализам срећу у једном правцу: неуважавању бога? У песмама из збирке „Антене” га тражите…

АЗ: Разлика је огромна јер је комунизам забрањивао Бога; у СССР, су, као што знамо, цркве претваране у музеје атеизма. Капитализам је, пак, у односу на бога равнодушан. Из тачке гледишта парадоксалности, својствене човеку, може се међутим рећи да је равнодушност чак већа опасност него активна борба са нечим.

Одмах пада на памет Откривења по Јовану (3.15-16), баш оне речи које преузе Фјодор Михајлович на почетку књиге из наслова овог текста:

Знам твоја дјела да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ!

Тако, будући млак, и нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својијех.