Аутографи Албера Кана

На подстицај Коткеовог текста, на овом запису представљене су три фотографије Србије с почетка 20. века. У боји.

Једино за прву слику постоје пропратни подаци - настала је 1913. године, приказани су продавци лимунаде у Београду, а аутор је Огуст Леон.


Фотографије су настале захваљујући Алберу Кану, и део су колекције од 72 хиљаде аутографа из музеја који носи његово име. Кан је био имућни банкар, настањен у Француској, и почетком двадесетог века послао је фотографе широм света у мисију снимања разноликости људских живота. Занимљив детаљи из биографије налазе се на сајту Таблет магазина (нпр. да је Кан имао дугогодишњу преписку са Анри Бергсоном).

Космонаут

Шта човека вуче у висине, иза хоризонта, у космос чак?

Максим Сурајев, руски космонаут - блогер, фотографијама са космичке станице даје једини могући одговор: вуче га жудња да је ближи Богу.

Избор новинских фотографија

Избор 25 новинских фотографија, по Ванити Феру. Представљен као избор 25 најбољих фотографија икада, заправо показује хијерархију светских збивања из англосаксонског угла. Наравно, и систем вредности који се уздиже је англосаксонски. Две мање шокантне фотографије су уз овај текст (на горњој је омаловажавање Францускиња колаборатора током II светског рата, а на доњој експлозија цепелина у САД).

Избор фотографија

Ево једног избора тринаест значајних фотографија (текст је на руском).

О (аналогној) фотографији

Из интервјуа Миланке Тодић, историчарке уметности, поводом овогодишњег добијања награде „Лазар Трифуновић” и њене књиге „Фотографија и пропаганда, 1945–1958”. Објављено у данашњој Политици.

Златно доба фотографије је прошло. Она је била аналоган медиј. Бележила је референце из света чињеница и преносила их у медиј слике. Ту је она била успешна и, ево, на примерима из ове књиге, видимо да је конструисала идентитет једног времена, једног народа. Али фотографија какву ми данас познајемо више није фотографија, јер не подразумева исте принципе медија фотографије из времена када је откривена 1839. године. Фотографија је имала масовност. Дигитална слика нема негатив, није аналоган медиј.

Фотографија је завршила своју историјску мисију. Сада нам остаје да старији медиј преведемо у нови, дигитални медиј, који ће можда живети наредних 100 година, што значи да га морамо проучавати неким другим параметрима.